Заштита Хомоља борба РИС-а и грађана за дивљину Источне Србије
Зашто је Хомоље под претњом
Хомоље је једно од последњих већих подручја у Србији које још увек чува очуване шуме, планинске пашњаке и чисте реке, али се налази под јаким притиском рударских пројеката и планова за изградњу нових експлоатационих поља. Рудник злата више није само идеја на папиру него реална претња која мења планове развоја овог краја: уместо екотуризма, органске пољопривреде и живота у здравој средини, у први план гурају се цијанид, јаловишта и исцрпљивање природних ресурса.
Уз већ постојеће рударске активности у Бору и Мајданпеку, као и МХЕ и ветропаркови који оптерећују и слив Млаве и Пека, Хомоље је следећа мета интензивне експлоатације. Ако се планови за велики рудник злата остваре, последице се неће зауставити на Хомољу, већ ће се осетити низводно, дуж Млаве, Пека и Дунава, све до Пожаревца, Смедерева и Београда. На очувању овог дела природе ангажовали су се Ренџери Источне Србије.
РИС – Ренџери Источне Србије
Ренџери Источне Србије настали су из потребе локалних људи да штите реке, шуме и села Хомоља и ширег подручја Источне Србије. Њихов рад обухвата мониторинг терена, бележење еколошких инцидената, учешће у јавним расправама, правну борбу, као и организовање кампања којима ширу јавност обавештавају о томе шта се дешава у овом делу Србије.
Хомоље рудник злата: шта се планира
Канадска компанија Dundee Precious Minerals заинтересована је за отварање великог рудника злата у Хомољу, који би по обиму и технологији рада могао да постане један од највећих таквих пројеката у Европи. То значи потенцијалну употребу цијанида у процесу издвајања злата, огромне количине јаловине и трајну промену пејзажа, водотокова и квалитета земљишта.
Више о случају Dundee Precious Minerals и Хомоља можете да пронађете у материјалима међународних организација и независних извора:
Случај „Dundee Precious Minerals у Хомољу“: https://www.rightsofnaturetribunal.org/cases/serbia-dundee-precious-minerals-in-homolje/
Пресуда Трибунала за права природе у вези са Хомољем: https://www.rightsofnaturetribunal.org/homolje/
Анализа ризика од цијанида у Источној Србији: https://balkangreenenergynews.com/cyanide-from-gold-mine-threatens-pristine-nature-in-eastern-serbia/
Ови извори јасно показују да Хомоље није изолован случај, већ део ширег обрасца у којем се краткорочни профит ставља изнад права на здраву животну средину.
Последице рударења у Хомољу и Источној Србији
Планирани Хомоље рудник злата надовезује се на већ постојеће проблеме које Источна Србија трпи деценијама. Интензивно рударење у Бору и Мајданпеку оставило је за собом загађену воду и земљиште, повећану концентрацију тешких метала и озбиљан ризик по здравље људи. Када се овоме дода могућност цијанидног рудника у Хомољу, добијамо рецепт за еколошку катастрофу регионалних размера.
Неке од најважнијих последица које стручњаци и активисти истичу су:
- загађење површинских и подземних вода, посебно у крашком подручју где вода брзо пролази кроз стене;
- повећан ризик од канцерогених и респираторних обољења;
- трајно уништавање речних токова, шума и пашњака који су основа живота локалних заједница;
- ширење загађења низводно, Дунавом, преко граница Србије.
Зато се кампања „Хомоље нас зове“ не тиче само становника Источне Србије, него свих који живе низводно – од Пожаревца и Смедерева до Београда и даље.
Хомоље нас зове: како град може да помогне планини
У Београду и другим градовима ствара се мрежа људи и иницијатива које желе да подрже Хомоље нас зове кампању и рад РИС-а. Трибине, пројекције документарних филмова, изложбе и јавне дискусије повезују грађане и грађанке из градова са локалним заједницама из Хомоља и остатка Источне Србије.
„Хомоље у срцу Београда“- извештај са догађаја: https://www.masina.rs/homolje-u-srcu-beograda-projekcija-filma-izlozba-i-razgovor-o-borbi-za-prirodu/
Овакви скупови не служе само за информисање, већ и за организовање: ту настају планови за заједничке акције, радионице писања примедби на просторне планове, донаторске кампање и теренске посете Хомољу.
Како да подржите РИС и Хомоље
Информишите се:
Посетите сајт РИС-а и прочитајте основне информације о њиховом раду и претњама по Хомоље. https://ris-srbija.com
Пратите актуелности:
Пријавите се на њихове канале и пратите најновије вести, позиве на јавне расправе и акције. https://ris-srbija.com/aktuelnosti/
Укључите се активно:
Ако имате стручна знања (право, екологија, економија, биологија, геологија, урбанизам), пријавите се РИС-у као волонтер/ка или сарадник/ца. https://ris-srbij.com/ukljuci-se/
Поделите информације:
Ширите причу о кампањи Хомоље нас зове на друштвеним мрежама, у својој заједници, на факултету, у комшилуку.
Учествујте у догађајима:
Посетите трибине, пројекције и акције посвећене Хомољу у свом граду и укључите се у осмишљавање нових догађаја.
Хомоље није далеко
На мапи можда изгледа као зелена мрља далеко од градова, али Хомоље је много ближе него што нам се чини. Вода коју пијемо, ваздух који дишемо и храна коју једемо зависе од тога како се данас односимо према последњим очуваним деловима природе у Србији.
Хомоље нас зове да реагујемо пре него што рударска експлоатација постане „готова ствар“, а РИС показују како изгледа организован, храбар и упоран отпор на терену.
Састанак „Хомоље и Млава те зову“ одржан је у Београду, 22. фебруара 2026, у Културном центру „Магацин“. Том састанку присуствовали су чланови многих зборова, између осталих и представник нашег, збора ПВБ. Овим текстом желела бих да вас подстакнем на размишљање и одлуку да се као збор активно укључимо у очување и заштиту нашег дела света, јер Србија тренутно нема друге чуваре осим нас.
